Kašnjenje

U jednom gradiću u Nemačkoj stacioniran je mali garnizon sa 100 američkih vojnika. Jedne subote kapetan je bio dobre volje, pa svih sto vojnika pusti u grad, uz uslov da svi moraju biti u bazi najkasnije do devet sati uveče. Kapetan je jedini ostao dežurati u bazi. Došlo devet sati, a nijedan jedini vojnik se nije vratio. U devet sati i pet minuta pojavljuje se prvi. Besan, kapetan ga strogo upita:
• Zašto si zakasnio?
• Oprostite, gospodine kapetane, ja sam mlad i imam devojku na kraju grada. I kada sam na vreme trebao krenuti u bazu, moj auto se pokvario, ali njen otac ima farmu, pa mi je pozajmio konja, i petsto metara pred bazom konj mi je uginuo, pa sam dalje morao ići pešice, i zato sam zakasnio.
• Dobro - reče kapetan - ulazi!
Posle par minuta dolazi i drugi vojnik.
• Zašto si ti zakasnio? - upita kapetan.
• Oprostite, gospodine kapetane, ja sam mlad i imam devojku na kraju grada. I kada sam na vreme trebao krenuti u bazu, moj auto se pokvario, ali njen otac ima farmu, pa mi je pozajmio konja, i petsto metara pred bazom konj mi je uginuo, pa sam dalje morao ići pešice, i zato sam zakasnio.
• Ulazi - reče kapetan.
U taj čas dolazi i treći vojnik, pa četvrti i tako redom, i svi ponavljaju istu priču. Približava se i stoti vojnik. Kapetan totalno izbezumljen, na granici ludila, vadi pištolj, ubacuje metak u cev, sav plav u licu, urla:
• A zašto si ti zakasnio?
• Opostite gospodine kapetane, ja sam mlad....
• Znam - zaurla kapetan - i imaš devojku jel', koja živi na kraju grada...
• Da, da, baš tako! - upada u reč vojnik.
• .....I auto ti se pokvario i njen otac ima farmu pa ti je pozajmio konja, je li?
• Neee.... gospodine kapetane, nije mi pozajmio konja!
• Nego?
• Nego mi je pozajmio svoj auto, ali sam petsto metara pred bazom naišao na devedeset i devet mrtvih konja, i nisam mogao dalje pa sam morao nastaviti pešice i zato sam zakasnio.

« Prethodni vic Sledeći vic »