Vicevi o narodima - Strana 21
Glad u Crnoj Gori
Negde u prošlom veku, pogodi Crnu Goru neka velika glad. Zima razbija, nema šta da se jede. Pojeli već poslednje zalihe, kučiće, mačiće, oglodali sve kore sa drveća. I kad više ništa nije ostalo, pokupe se ljudi i krenu kod Vladike:
• Vladika, 'oćemo l' mi pomrijet ka' ljudi ili ka' pi..e?
• A, vala ćemo k'o ljudi. 'Ajmo svi na Lovćen.
Popnu se oni na Lovćen, pa im kaže Vladika:
• 'Ajde, ja ću brojati do tri, pa kad kažem tri, svi skačite!
• Jedan... ...dva... ...
• Ej, Vladika, eno idu Srbi. Nose kukuruz!
• A jel' okrunjen?
• Nije.
• TRI...
Crnogorac u Nemačkoj
Pošao Crnogorac u Nemačku. Kako je bio lenj za bilo kakav posao, on sedne na ulicu i počne da prosi. Prolazili su ljudi, neko bi mu ostavio po neku siću, neko marku, neko pet. Međutim on je ubrzo zapazio jednog gospodina koji je tuda prolazio svakoga dana i uvek mu ostavljao po 50 maraka. Trajalo je to neko vrijeme, a onda je gospodin počeo da preskače dane. Ne samo što više nije bio redovan, nego je i davao manje - po 20 maraka.
Primetio to Crnogorac, ali misli, popraviće se gospodin, to je samo trenutno. Ali avaj, gospodin je dolazio sve ređe i ređe. Najzad Crnogorac ne izdrža nego ga jednog dana priupita:
• Dobro bre, šta je s tobom? Ranije si dolazio svakog dana i ostavljao mi po 50 maraka, a sada si sve ređi i ređi i ostavljaš mi samo 20 maraka?
• Pa znaš kako je, imam ženu, malu decu, počeo sam kuću da gradim...
• A jel, pa preko moje grbače?!
Treniranje psa
Dva prijatelja lovca, Srbin i Hrvat, voleli često zajedno da idu u lov. Ali jede se Hrvat zbog svog psa, svaki put kada zapuca iz svoje puške pas se prvo skvrči od straha a onda pobegne i tek se negde predveče vrati kući. Ništa nije pomagalo, i tukao ga je i bodrio i pretio ali svaki put ista priča. Gleda to Srbin, pa mu sve žao te predloži Hrvatu da mu da psa na par nedelja.
• Znaš - kaže Srbin - ja ću da ga provedem po našim svadbama, znaš kako je tamo, pucanja do mile volje, verovatno će da se navikne.
Razmišlja Hrvat, nema šta da izgubi a i žao mu da ga nekom pokloni ili u..je pa se složi sa Srbinom. Uze Srbin psa i poče da ga voda po svadbama. Prođoše i te dve nedelje, te se dogovore Srbin i Hrvat da se ponovo nađu u lovu i Srbin će tada da dovede i psa. I tako jedno jutro krenuše oni u lov. Kako zađoše u šumu, Hrvat primeti mečku kako se šunja u žbunju te zauze stav, nanišani i opali. U tom trenutku pas stade, uspravi se na zadnje noge, ispruži prednje u vazduh preko glave i iz sveg glasa zapeva:
• OJ VOJVODO SINÐELIĆU...