Marfijevi (i drugi) zakoni

Ako nešto može poći naopako, poći će naopako.

Ništa nije lako kao što izgleda.

Sve zahteva više vremena nego što misliš.

Ako postoji mogućnost da više stvari krene naopako, poći će naopako ona koja će prouzrokovati najveću štetu.

Ako primetiš da postoje četiri načina na koja stvari mogu poći naopako, pa ta četiri izbegneš, smesta će se ukazati peti.

Prepuštene sebi, stvari imaju sklonost da se kreću od zla na gore.

Kad god pođeš nešto da radiš, najpre moraš učiniti nešto drugo.

Svako rešenje rađa nove probleme.

Nemoguće je bilo šta učiniti otpornim na budale, jer budale su tako inventivne.

Majka Priroda je kučka.

Murphyjeva filozofija:
Smeši se... sutra će biti gore.

Murphyjeva konstanta:
Materija će biti oštećena upravo proporcionalno svojoj vrednosti.

Kvantizaciona revizija Murphyjevog zakona:
Sve ide naopako odjednom.

Zymurgyjev sedmi izuzetak Murphyjevog zakona:
Kada kiši, onda pljušti.

Bolingov postulat:
Osećaš li se dobro, ne brini. Proći će te.

Chisholmov drugi zakon:
Kada stvari idu dobro, nešto će poći loše.
Kada stvari prosto ne mogu poći lošije, to se ipak dogodi.
Kad god se čini da stvari kreću nabolje, nešto si prevideo.

Chisholmov treći zakon:
Predloge će drugi uvek proceniti drugačije nego što ih shvata predlagač.

Scottov zakon:
Bez obzira šta pošlo naopako, verovatno će se baš to činiti ispravnim.

Scottov zakon:
Kada se greška otkrije, a zatim ispravi, ustanoviće se da je na početku sve bilo tačno.

Finagleov zakon:
Ako eksperiment uspeva nešto je krenulo loše.

Finagleov zakon:
Bez obzira kakav bio dobijeni rezultat, uvek će se naći neko spreman da ga:
a) pogrešno interpretira,
b) falsifikuje,
c) veruje da je dobijen prema njegovoj vlastitoj omiljenoj teoriji.

Finagleov zakon:
U bilo kojem skupu podataka onaj podatak koji je najočiglednije ispravan, bez ikakve potrebe za proverom, jeste greška.

Gumpersonov zakon:
Verovatnost da se nešto dogodi u obrnutoj je proporcionalnosti sa poželjnošću istog.

Simonov zakon:
Sve što sastaviš raspadne se pre ili kasnije.

Ginsbergova teorema:
1. Ne možeš pobediti.
2. Ne možeš izvući nerešeno.
3. Ne možeš čak ni prekinuti igru.

Ehrmanov komentar:
1. Stvari će otići nagore pre nego što krenu nabolje.
2. Ko kaže da će stvari krenuti nabolje?

Murphyjev zakon termodinamike:
Pod pritiskom stvari postaju još gore.

Stockmayerova teorema:
Ako izgleda lako, frka je.
Ako se čini da je frka, onda je vraški nemoguće.

Neizrecivi zakon:
Čim nešto spomeneš...
... ako je dobro, nestane.
... ako je loše, dogodi se.

Nerecipročni zakoni očekivanja:
Negativna očekivanja daju negativne rezultate.
Pozitivna očekivanja daju negativne rezultate.

Klipsteinovi zakoni:
Primenjeni na opšte inženjerstvo:
1. Prijavu patenta preduhitriće za nedelju dana slična prijava od strane konkurencije.
2. Tačnost datuma isporuke obrnuto je proporcionalna sa napregnutošću plana.
3. Veličine će uvek biti izražene u najmanje upotrebljivom obliku. Brzina će, na primer, biti izražena u osminama milje za dve nedelje.
4. Svaka žica odsečena na traženu dužinu biće prekratka.

Atwoodov korolar:
Pozajmljivanjem se knjige ne gube, osim onih koje si posebno želeo zadržati.

Johnsonov treći zakon:
Ako ti nedostaje jedan broj nekog časopisa, to će biti bas onaj u kojem je članak, priča ili nastavak koji si najviše želeo pročitati.

Richardsova dopunska pravila vlasništva:
1. Čuvaš li nešto dovoljno dugo, možeš to baciti.
2. Baciš li bilo šta, zatrebaće ti čim ti više ne bude pri ruci.

Zakoni vrtlarstva:
1. Tuđi alat radi samo u tuđim rukama.
2. Modne novotarije ne rade.
3. Ako to niko ne koristi, za to postoji razlog.
4. Najviše dobijaš od onog što najmanje trebaš.

Avionski zakon:
Kada avion u kojem sediš kasni, avion u koji želis presesti poleće na vreme.

Prvi zakon biciklizma:
Ma kuda ti vozio, to je uzbrdo i protiv vetra.

Prvi zakon bridža:
Uvek je partner taj koji greši.

Pravilo mačje frustracije:
Kad ti tvoja mačka zaspi u krilu i izgleda krajnje zadovoljna i vredna ljubavi iznenada ćeš morati poći u WC.

Johnsonov i Lairdov zakon:
Zubobolja ima sklonost da počne subotom uveče.

Boobov zakon:
Uvek nešto nađeš na zadnjem mestu na kojem si tražio.

Osbornov zakon:
Varijable neće; konstante nisu.

Zakon izglubljenog centimetra:
U bilo kojoj vrsti konstruisanja nikakve se ukupne mere ne mogu tačno izbrojati posle 14.40h u petak.

Zakoni primenjene zbrke:
Deo koji je pogon zaboravio isporučiti upravo je onaj koji nosi 75% vrednosti isporuke.
Ne samo da ga je pogon zaboravio isporučiti, nego ga 50% vremena nisu ni izrađivali.

"Situacija normalna - sve sjebano" jednačine:
1. Za svaki problem zadat sa N jednačina uvek će biti N+1 nepoznatih.
2. Nakon što bezuspešno iscrpiš sve mogućnosti, ostaće jedno rešenje, jednostavno i očigledno, jasno vidljivo svima drugima.
3. Zlo nailazi u talasima.

Mikschov zakon:
Ako konac ima jedan kraj, onda ima i drugi kraj.

Zakoni programiranja:
1. Svaki dati program je u času kad se koristi već zastareo.
2. Svaki dati program više košta i duže traje.
3. Ako je program koristan, moraće biti zamenjen.
4. Ako je program beskoristan, moraće se dokumentovati.
5. Svaki dati program širiće se dok ne ispuni svu raspoloživu memoriju.
6. Vrednost programa proporcionalna je težini izlaznih rezultata.
7. Kompleksnost programa raste dok ne premaši sposobnost programera koji ga mora održavati.

Troutmanovi postulati programiranja:
1. Ako probna instalacija funkcioniše savršeno, svi sledeći sistemi neće funkcionisati.
2. Sve dok program ne provede u radu bar šest meseci, najpogubnija greska se nece otkriti.
3. Kontrolne kartice koje se nikako ne mogu složiti pogrešnim redosledom, složiće se upravo tako.
4. Međusobno zamenjive trake neće.
5. Ako je ulazni editor konstruisan tako da odbacuje sav loš ulaz, neka će dosetljiva budala otkriti način da pogrešni podaci ipak uđu.

Brookov zakon:
Ako softverski projekat koji kasni pojačaš dodatnim ljudima, kasniće još više.

Zakoni kompjuterisanja po G.lubu:
1. Mutni ciljevi projekta koriste se da bi se izbegla neugodnost procene odgovarajućih troškova.
2. Za izvođenje aljkavo planiranog projekta treba tri puta više vremena nego što je predviđeno; za brižljivo planiran projekat treba samo dva puta više vremena.
3. Trud potreban za ispravku source-a geometrijski raste s vremenom.
4. Projektni tim gnuša se nedeljnog izveštaja o ostvarenom, zato što ovaj tako živo odražava nedostatak ostvarenja.

Zakon Lubarskog o kibernetičkoj entomologiji:
Uvek ima još jedan bug.

Shawovo načelo:
Napravi sistem koji i budala može koristiti, pa će ga samo budala i hteti koristiti.

IBM Pollyana načelo:
Mašine ima da rade; ljudi ima da misle.

Jenningov korolar:
Verovatnoća da hleb padne na stranu namazanu puterom upravo je proporcionalna ceni tepiha.

Sprinkleov zakon:
Stvari uvek padaju pod pravim uglom.

Anthonyjev radnički zakon:
Svaki ispušten alat otkotrljaće se u najnepristupačniji ugao radionice.

Načelo rezervnih delova:
Dohvatljivost malih delova palih s radnog stola, upravo zavisi o veličini dela - a obrnuto o njegovoj važnosti za dovršenje započetog posla.

Paulov zakon:
S poda ne možeš pasti.

Zakon dodijavanja:
Kad nesto radiš, pa odložiš alat za koji si siguran da ti više neće trebati, zatrebaće ti istog časa.

Watsonov zakon:
Pouzdanost mehanizma obrnuto je proporcionalna broju i važnosti ljudi koji motre na njega.

Sattingerov zakon:
Radi bolje ako ga uključiš.

Loweryjev zakon:
Ako se zaglavi - primeni silu.
Ako se slomi, ionako ga je trebalo zameniti.

Schmidtov zakon:
Ako s nekom stvari petljaš dovoljno dugo, slomiće se.

Anthonyjev zakon sile:
Nemoj silom, uzmi veći čekić.

Hornerov petopalcani postulat:
Iskustvo zavisi o uništenoj opremi.

Cahnova aksioma:
Kad sve ostalo zakaže, pročitaj uputstvo.

Načelo koje vredi za višefunkcionalne uređaje:
Što se manje funkcija traži od nekog uređaja, to će ih on savršenije obaviti.

Peerov zakon:
Rešenje problema menja narav problema.

Pravilo ažurnosti:
Kad radiš na rešenju nekog problema, uvek pomaže ako znaš odgovor.

Youngov zakon:
Do svih velikih otkrića došlo se greškom.

Hoareov zakon krupnih problema:
Unutar svakog krupnog problema nalazi se mali problem koji se bori da izađe napolje.

Fettov laboratorijski zakon:
Nikad ne ponavljaj uspešan eksperiment.

Parkinsonov zakon:
Napredak nauke u obrnutoj je zavisnosti od broja izdatih časopisa.
Voditelj istraživanja trebao bi što manje znati o predmetu kojim upravlja.

Meskimenov zakon:
Nikad nema vremena da to učiniš kako valja, ali uvek ima vremena da to učiniš ponovo.

Peterov zakon supstitucije:
Pobrini se za buve, a slonovi će se pobrinuti sami za sebe.

Freemanovo pravilo:
Okolnosti mogu naterati svestranog nesposobnjakovića da postane sposoban, barem za neko usko područje.

Radnička dilema:
1. Ma koliko radio, nikad ne uradiš dovoljno.
2. Ono što ne uradiš, uvek je važnije od onog što si uradio.

Zakon H.L.Menckena:
Oni koji mogu - čine.
Oni koji ne mogu - poučavaju.

Armijska aksioma:
Svaka naredba koja se moze pogrešno shvatiti, pogrešno će se shvatiti.

Harrisova jadikovka:
Sve dobre su već pobrali.

Puttov zakon:
Tehnologijom dominiraju dve vrste ljudi:
Oni koji shvataju čime ne upravljaju.
Oni koji upravljaju onim što ne shvataju.

Trumanov zakon:
Ako ih ne možeš uveriti, zbuni ih.

Prvi debatni zakon:
Nikad ne raspravljaj s budalom, ljudi možda neće uočiti razliku.

Rayburnovo pravilo:
Ako želis napredovati, slaži se.

Borenovi zakoni:
1. Kad si u nedoumici, mumljaj.
2. Kad si u nevolji, nađi zamenu.
3. Kad si odgovoran, procenjuj.

Swippleovo pravilo reda:
Ko najglasnije viče, dobija reč.

Frothinghamova zabluda:
Vreme je novac.

Parkinsonov zakon odlaganja:
Odgađanje je najubitačniji oblik poricanja.

Greshamov zakon:
Trivijalne stvari rešavaju se smesta; važne stvari ne reše se nikad.

Keopsov zakon:
Nikad se ništa ne izgradi na vreme niti u okviru predviđenog budžeta.

Paretov zakon (zakon 20/80):
20% mušterija pravi 80% prometa.
20% delova čini 80% cene, itd.

Paulgov zakon:
U Americi nije stvar u tome koliko nešto košta, nego koliko si kupovinom uštedeo.

Zlatno pravilo umetnosti i nauke:
Ko ima zlato, određuje pravila.

Clarkeov zakon revolucionarnih ideja:
Svaka revolucionarna ideja - u nauci, politici, umetnosti ili bilo čemu - izaziva tri stepena reakcije.
Oni bi se mogli sažeti u tri rečenice:
1. 'To je nemoguće - ne troši moje vreme.'
2. 'Moguće je ali ne vredi truda.'
3. 'Sve vreme sam govorio da je to dobra ideja.'

Pravilo velikana:
Kada neko, kome se uveliko diviš i postuješ ga, izgleda kao da se bavi dubokim mislima, verovatno razmišlja o ručku.

Segalov zakon:
Čovek s jednim satom zna koliko je sati.
Čovek s dva sata nikad nije siguran.

Millerov zakon:
Ne možeš znati koliko je bara duboka dok ne staneš u nju.

Beifeldovo načelo:
Verovatnoća da mlad muška.ac sretne poželjnu i primamljivu mladu ženu raste piramidalnom progresijom kad je on već u društvu sa:
1) svojom devojkom;
2) svojom ženom;
3) naočitijm i bogatijim muškim prijateljem.

Beckhapov zakon:
Lepota puta pamet jednako konstanta.

Parkerov zakon:
Lepota nije dublja od kože, ali ružnoća prodire do kostiju.

Zakon kapetana Pennyja:
Sve ljude možeš varati neko vreme, neke ljude i sve vreme, ali MAMU ne možeš prevariti.

Steelov plagijat nečije filozofije:
Svako bi trebao verovati u nešto - ja verujem da ću popiti jos jedno piće.

Kennedyjeva konstanta:
Ne šizi - vrati.

Jonesov moto:
Prijatelji dolaze i odlaze, ali neprijatelji se gomilaju.

McCaughryjev dodatak Jonesovom motu:
Da bi stvorio neprijatelja, učini nekome uslugu.

Hartleyev zakon:
Nije teško konja dovesti na pojilo, ali postići da pliva leđno, e to je već nešto.

Matschov zakon:
Bolje imati užasan kraj nego užase bez kraja.

Termanov zakon inovacije:
Ako želiš da ti atletska ekipa pobedi u skoku uvis, nađi jednoga koji moze skočiti dva i po metra, a ne petoricu koji mogu skočiti po pola metra.

Trischmannov paradoks:
Pametnome lula omogućuje da razmisli, a budali da nešto strpa u usta.

Zakon opažanja:
Izbliza ništa ne izgleda tako dobro kao izdaleka. Ili - izdaleka ništa ne izgleda tako dobro kao izbliza.

Newtonov slabo poznati sedmi zakon:
Bolje vrabac u ruci nego iznad glave.